Staza dobrog pogleda
„Staza dobrog pogleda“ duga je tačno 13 kilometara i vodi od Turističko-informativnog centra Zlatar do Vidikovca Vaganica – jednog od nedovoljno poznatih i manje posećenih vidikovaca Zlatara, sa kojeg se prostire širok i upečatljiv pogled na Šipovički zaliv Uvačkog jezera. Ova staza pruža još mnogo očaravajućih prizora, poput pogleda na polja heljde sela Miševići koje natkriljuje suro stenje ili pogleda na guste četinarske šume koje rastu na prostoru između sela Radijevići i Miševići.
Staza dobrog pogleda trasirana je i signalizacijom označena kroz projekat „Zajedničke akcije za razvoj ruralnog turizma“ koji sufinansira Evropska unija kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2014 – 2020, u okviru finansijskog instrumenta pretpristupne pomoći (IPA II), pri čemu je telo za ugovaranje Ministarstvo finansija Republike Srbije, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU). Projekat partnerski realizuju Regionalna razvojna agencija za Bjelasicu, Komove i Prokletije, opština Šavnik i Turistička ogranizacija Zlatar.
CRKVA BRVNARA U RADIJEVIĆIMA
Na putu ka Vaganici putokaz će vas usmeriti ka crkvi brvnari u selu Radijevići, posvećenoj Svetoj Trojici. Ova crkva ima status nacionalnog kulturnog dobra od velikog značaja. Izgradio ju je sveštenik Vasilije Purić koji se, početkom 19. veka, ovde doselio iz Hercegovine, donevši sa sobom crkveno zvono, kandilo od zlata i ikone. Hram, načinjen od brvana s kamenom apsidom, građen je po uzoru na starovlaške kuće i ima podrum, po čemu je jedinstven u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U vreme turske vladavine, bila je zabranjena gradnja novih crkava, a to je i razlog što ova ima podrum gde je liturgija služena u najstrožoj tajnosti. Pet ikona koje se nalaze u crkvi, koje je početkom 17. veka oslikao zograf Andrija Raičević, pripadaju najlepšim i najvrednijim ostvarenjima čitave epohe.
SPOMEN-ČESMA VOJVODI PETRU BOJOVIĆU
Na samom ulazu u Miševiće, tačno 5,5 kilometara od početka staze, podignuta je spomen-česma vojvodi Petru Bojoviću, koji se u ovom selu rodio, ali njegova rodna kuća nije sačuvana. Na memorijalnoj ploči, izliveni su stihovi pesnika Milana Pajevića: „Koja to majka, od kakvog brašna i kojeg mleka podiže vojvodu, ratnika, junaka. Othrani Bojovića Petra, čoveka.“ U svom dugom životu, vojvoda Bojović, učestvovao je u šest oslobodilačkih ratova Srbije – počevši od Srpsko-turskih ratova pa sve do Aprilskog rata 1941. godine. Gotovo pola veka, služio je pod zastavom otabdžine – za ratne zasluge u Prvom svetskom ratu dobio je čin vojvode. Životni put i besmrtna dela ovog besprekornog vojnika i časnog čoveka, mogu se na jednom mestu sagledati u Zavičajnom muzeju Nove Varoši.
TURISTIČKO DOMAĆINSTVO ŠAPONJIĆ
Tačno ispod vidikovca Vaganica, nalazi se seosko turističko domaćinstvo Šaponjić. Vode ga otac Veljko, majka Mirjana i sin Mladen. Ova porodica, koja inače živi u Čačku, odlučila je da od polunapuštenog imanja koje su neredovno obilazili, stvori „mali raj“ i za sebe i za svoje goste. Na kapiji imanja dočekuju vas zaprežna kola okićena cvećem, oslikano drvo na kojem su okačena kuhinjska vedra i kućica za ptice, tu su i ukrasne kolibe pokrivene slamnatim krovom, mini etno-postavka sa ćilimima, nošnjama, vezenim peškirima…
Budući da se imanje nalazi na uzvišenju, domaćini su na najvišoj koti napravili letnjikovac i na svakom drugom pogodnom mestu postavili ljuljaške sa kojih se pružaju lepi pogledi na Šipovički zaliv i Vaganicu. O hrani se brine Mirjana Šaponjić, koja jelovnik pravi po željama gostiju, ali neizostavno služi poznate specijalitete Zlatara. Većina njihovih gostiju su stranci, a to i ne čudi, budući da se ovo domaćinstvo nalazi na nekoliko pan-evropskih turističkih ruta.