Staza mirisa
„Staza mirisa“, duga je tačno 26,5 kilometara i kreće od Turističko-informativnog centra Zlatar, preko pitomih, brežuljkastih predela Zlatara, a završava se pod planinom Čemernicom u krajolku etno-sela Štitkovo, koji je istovremeno i „dramatičan“ i „poetičan“. Mnogo je mirisnih šuma i livada na ovoj trasi, ali glavna asocijacija zbog koje je staza dobila ime jesu polja zasejana heljdom. Heljda obično cveta u avgustu i tokom meseca septembra, a njene cvasti ispunjavaju vazduh prijatnim i umilnim mirisom.
Staza mirisa trasirana je i signalizacijom označena kroz projekat „Zajedničke akcije za razvoj ruralnog turizma“ koji sufinansira Evropska unija kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2014 – 2020, u okviru finansijskog instrumenta pretpristupne pomoći (IPA II), pri čemu je telo za ugovaranje Ministarstvo finansija Republike Srbije, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU). Projekat partnerski realizuju Regionalna razvojna agencija za Bjelasicu, Komove i Prokletije, opština Šavnik i Turistička ogranizacija Zlatar.
PANSION BOTIĆ
Prateći putokaze, naići ćete na jedan „odvojak“ koji vas upućuje ka Pansionu Botić u ataru sela Vilovi. U stasitoj smrčevoj šumi, Kanita i Miško Botić, podigli su nekoliko brvnara za smeštaj gostiju, a u središtu imanja, izgradili su kuću sa prostranom trpezarijom i još prostranijom terasom. Sa ove terase, otvara se lep i širok pogled ka ambijentu u kojem se, kako legende o imenu sele kažu, odmaraju vile i vilenjaci. Da bi doživljaj bio još upečatljiviji, na terasi je postavljen i teleskop. U Pansionu Botić postoji i teleskop za posmatranje noćnog neba. „Svetlosno zagađenje“, ovde je minimalno, pa preporučujemo da se okušate u prepoznavanju sazvežđa i vidljivih planeta našeg Sunčevog sistema. Kanita Botić se brine da njeni gosti budu posluženi ukusnim domaćim jelima i zlatarskim „mezetlucima“, a njen suprug Miško, zadužen je da goste koji to žele, vozi na krstarenja Zlatarskim jezerom. Pansion Botić je „ucrtan“ na mape nekoliko pan-evropskih biciklističkih ruta.
TURISTIČKO DOMAĆINSTVO MANDIĆ
U slikovitim Vilovima, preporučujemo vam da posetite i seosko turističko domaćinstvo Mandić, koje ima i pansion i odvojenu brvnaru, podignutu na markantnom uzvišenju iznad porodične kuće. Goste dočekuje Bojan Mandić, a sve što se tiče ishrane, prepušta svojoj majci Mileni. Milena je penzionisana kao kuvarica i danas svo svoje znanje i iskustvo pretvara u gastronomske čarolije koje spravlja za goste. Sama melje zrnevlje heljde da se kojim slučajem ne dogodi da je mešano s drugim žitaricama, ručno „suče“ kore za svoje pite filovane sirom i mladom koprivom, kiseli mleko… Razna jela „pod sačem“ su, takođe, Milenina specijalnost. Njen suprug Milisav, tih i nenamteljiv čovek, rado će vam pokazati porodičnu mlekaru i krave koje slobodno pasu na obližnjoj livadi njihovog imanja.
CRKVA ROĐENJA SV. JOVANA KRSTITELJA
Još jedno lepo obeležje sela Vilovi je crkva Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, podignuta na uzvišenju, snežno bela i okružena negovanom portom, privlači poglede izdaleka, pa vam preporučujemo da je posetite.
ETNO-KUĆA ILIĆ
Jedan od „odvojaka“ na ovoj stazi vodi vas do Etno-kuće Ilić u selu Komarani. Njeni domaćini su Radojica i Radina Ilić. Radojica je po profesiji ugostitelj i turistički radnik. U slobodno vreme, bavio se proučavanjem narodnog neimarstva i te modele gradnje primenio je tokom izgradnje brvnara za smeštaj gostiju i uređenja okolnog prostora. Slobodno se može reći da je reč o kompleksu, jer sve što se golim okom vidi u okolini, pripada porodičnom imanju koje se prostire na čak sedamnaest hektara. Ispred kapije, posađena je brezova šumica gde su razapete ležaljke, između brvnara vijuga kamenom popločana staza, a paraleno s njom teče i potok. Radojica, takođe, proučava i bere lekovito bilje i rado će vam pokazati prostoriju u kojoj suši pregršt bilja. Majstor je za spravljanje ledenog čaja od mešavine matičnjaka, nane i hajdučke trave.
ZLATARSKI SIR
Ako želite da probate sir zaštićenog geografskog porekla, potražite putokaz koji će vas odvesti do poljoprivrednog gazdinstva Milanke Trtović, članice i osnivača udruženja „Zlatarski sir“. U Komaranima se nalazi i velika mlekara „Zlatarka“ koja se svojim kvalitetom probila kao dobavljač trgovinskog lanaca Deleze Srbija. Na padinama planine Javor, u selu Božetići, održava se „Sirijada“ – manifestacija koja okuplja lokalne proizvođeče sira i mlečnih proizvoda. Mesto održavanja događaja koji slavi najpoznatiji proizvod ovog podneblja, nije slučajno odabrano. U ovom selu je osnovano Udruženje stočara „Uvačka reka mleka“, u njemu se nalazi mlekara „Brđanka“ u koju, prateći putokaz, možete svratiti, degustirati i kupiti sir i kajmak i, ukoliko prilike dozvoljavaju, upoznati se i s tehnologijom proizvodnje.
MANASTIR DUBNICA
U ataru sela Božetići, nalazi se i manastir Dubnica, koji je najverovatnije zadužbina sveštenomučenika Gavrila Rajića Raškovića, patrijarha srpskog. Prvobitna crkva je izgrađena u 17. veku, a obnovljena je početkom ovog veka. Posvećena je Svetoj Trojici i ima status nacionalnog spomenika kulture. Ovde ćete sresti mati Alimpiju, igumaniju, koja rado pripoveda o istoriji Dubnice, a posebno o patrijarhu Gavrilu Rajiću Raškoviću, čiji spomenik dominira mana- stirskom portom.
ETNO-SELO ŠTITKOVO
Vrhunac doživljaja na ovoj dugoj stazi, očekuje vas u Štitkovu, selu u kojem su se, po predanju, u srednjem veku kovali viteški štitovi za kneževsku porodicu Rašković. Vidljiivih tragova te epohe više nema, ali je selo sačuvalo svoje jezgro sa kraja 19. veka i dobro je očuvana ambijentalna celina koja predstavlja izvanredan primer narodnog graditeljstva. Sve stare kuće „licem“ gledaju prema Blagoveštenskoj crkvi, a ambijent koji je okružuje, gotovo je nestvaran. U pozadini su strma brda planine Čemernice, a Crkva se ogleda u vodenoj površini izdašnog vrela. U većini kuća u centru Štitkova danas niko ne živi. Izuzetak je Miljojko Čkonjević koji održava svoju dedovinu i koji je na delu imanja napravio verandu skladno uklopljenu u ambijent, gde dočekuje goste i priprema hranu za najavljene grupe turista, koje uglavnom dolaze sa krstarenja Uvcem, ali veranda je otvorena i za sve druge namernike koji se ovde mogu osvežiti nekim napitkom. U svojoj kući, u staroj magazi, napravio je i prodavnicu heljdinog i kukurznog brašna, kao i prirodnih domaćih sokova koje pravi njegova supruga Vesna.
MALE PUSTOLOVINE
Za ljubitelje istraživanja prirode najprivlačnija su skrivena mesta do kojih se može doći samo pešice i uz puno uloženog truda. Rezervat prirode „Uvac“ je jedan od prostora koji može da pruži taj poseban doživljaj neposrednog susreta sa svetom divljine. Putokazi na „Stazi mirisa“ upućuju na Rezervat, ali dodaju i nove, uzbudljive i manje poznate sadržaje. Jedan od njih je i „Pavlovića most“ do kojeg možete doći samo terenskim vozilom ili pešice. Do ovog mosta vodi makadamski put, prosečen kroz guste šume. Na mestima gde se promalja nebo, mogu se videti beloglavi supovi u letu, kao i orlovi, jastrebovi i dr. retke vrste ptica grabljivica, ovoga podneblja.
Još jedno gotovo nepoznato mesto koje preporučujemo, jeste vrelo Trudovačke reke, odnosno „Ćurčića vrelo“. Jedan „odvojak“ signalizacije na „Stazi mirisa“, u neposrednoj blizini sela Štitkovo, upućuje vas ka ovom lepom i usamljenom mestu. Izvor koji izbija iz stenja planine Čemernice je kaptiran i izdašan je čak i tokom letnjih meseci. Voda sa ovog izvora je ukusna i veoma hladna. Malo ispod izvorišta, reka je oblikovala bigrene kade sa slapovima koje vredi videti. Najlepši su u proleće, kada i ima najviše vode.