Staza sreće
„Staza sreće“, duga je tačno 10,4 kilometara i vodi od Turističko-informativnog centra Zlatar do Velike krševe – jednog od najviših vrhova Zlatara. Pogled s Velike krševe daleko seže, veličanstven je i ispunjava posmatrača osećanjem sreće, zadovoljstva i postignuća.
Staza sreće trasirana je i signalizacijom označena kroz projekat „Zajedničke akcije za razvoj ruralnog turizma“ koji sufinansira Evropska unija kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2014 – 2020, u okviru finansijskog instrumenta pretpristupne pomoći (IPA II), pri čemu je telo za ugovaranje Ministarstvo finansija Republike Srbije, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU). Projekat partnerski realizuju Regionalna razvojna agencija za Bjelasicu, Komove i Prokletije, opština Šavnik i Turistička ogranizacija Zlatar.
TURISTIČKO DOMAĆINSTVO BOJOVIĆ
Lepe i sadržajne trenutke pružiće vam poseta seoskom turističkom domaćinstvu Bojović, koje se nalazi na prvom kilometru „Staze sreće“. Vuk Bojović je mlad čovek koji je, na očevom imanju, podigao brvnare za smeštaj gostiju, opremio lep vidikovac s kojeg se prostire pogled na šume i livade Vjetreničkog krša, osmislio staze za šetnju u neposrednoj okolini i prostore za dečju igru. Njegova majka Miloranka – Mica Bojović, stara se da gosti na pansionu imaju na jelovniku pun spektar ukusa Zlatara. Najviše se ponosi svojim uštipcima koje služi sa sirom, kajmakom i suhomesnatim narescima, a od kuvanih jela ističe svoj kiseli kupus iz zemljanog lonca. Njena kulinarska krilatica glasi: „Sveže, taze, ukusno!“ Ukoliko zateknete i starijeg domaćina Bojovića, on će vam, kao penzionisani šumar, rado pripovedati o svojim dobrim znancima: smrčama, borovima, jelama, bukvama, brezama, jasikama i samoniklom bilju.
ČESMA NA BATROVCU
Prateći novu signalizaciju, primetićete i jedan sasvim neobičan putokaz: rezbarena „plavooka sova“ upućuje na obližnju česmu na Batrovcu i prolazniku poručuje: „Ne žuri, stani, izađi, Bogu se pomoli. Sa Božijom pomoći sve se stigne.“ Ova rezbarija, delo je Goluba Milenkovića, po profesiji automehaničara, a po opredeljenju umetnika, čija se brvnara s velikim i malim figurinama i sa bezbroj nesvakidašnjih detalja nalazi na ovoj stazi. Ne propustite da zavirite u raskošan svet rezbarija čoveka koji kaže da ga okolina neprestano inspiriše i da oseća snažnu potrebu da je ulepša – da napravi kućice za ptice, oplemeni klupu, oblikuje ram za slikanje. Jedno svoje delo, posvetio je brižnom čuvaru šuma, pokojnom Grbović Milu. Njegov dar i umešnost, uočile su i vladike Mileševske eparhije, pa su mu naručivali vitrine za riznicu mana- stira Mileševe, rezbarene polijeleje i sarkofage. Ukoliko u brvnari zateknete Goluba Milenkovića, možete saznati i kakva su dublja značenja njegovih vajarskih dela.
VODENA POLJANA
Staza vas vodi dalje ka Vodenoj poljani – proplanku podno najviših vrhova Zlatara. Tu je „novovaroški gospar“ Milan Borisavljević podigao prvi letnjikovac, te se smatra da je upravo na ovom mestu, pre bezmalo jednog veka, rođen turizam Zlatara. Njegov primer, sledili su i drugi imućniji sugrađani, pa su uskoro, u lepim vilama na bajkovitoj poljani, počeli da borave i prvi gosti – željni okrepljujućeg vazduha, izvorske vode, svežine i umirujućeg zelenila. Takođe, ne propustite da obiđete botaničku bašticu na Vodenoj poljani, gde ćete saznati kako izgledaju i koje sve bolesti i tegobe leče matičnjak, odoljen, gavez, pelin i virak.
MANASTIR SV. KOZME I DAMJANA
Nekadašnji letnjikovci su izgoreli u vihoru Drugog svetskog rata, a danas se na Vodenoj poljani nalazi Manastir Svetih besrebrenika Kozme i Damjana, metoh manastira Mileševe, izgrađen početkom ovog veka. Od Golog brda, najvišeg vrha Zlatara, udaljen je svega dva kilometra. Crkvu i konak s gostoprimnicom, izgradili su najbolji neimari ovog kraja – vešti u starim drvodeljskim tehnikama gradnje „uklapanjem“ bez ijednog eksera. U neposrednoj blizini Manastira, nalazi se i lepa Šumarska kuća JP „Srbijašume“, gde se možete okrepiti.